SVIĆE, SVIĆE, TEK ŠTO NIJE..
Sviće, sviće, tek što nije..
Kad mi se neko obraća u imperativu, ja popizdim, oči mi se iskose i zaškiljim, pogled iskosim ko zmija, prodjem ti i auru i sve čakre i užu i širu familiju, snagom kundalinija, obavezno podbočena, laktova isturenih, dlanova oslonjenih na kukove, sa veeelikom drvenom varjačom u ruci..
Kad čujem Moraš, počnem da se češem i smišljam kako da te ubijem.. Kad me uguraju u neki sistem koji podrazumeva da se poštuje redosled koraka, ja zajašim gelender..
Metlu, samo ako je hitno.
Generalno, imam neki nadrkani karakter, na
bać Josu, kažu, i mrzim da me sputavaju, guraju u kutije, ograničavaju na bilo koji način. Čim me za ruku neko uhvati ja već čujem - zveckaju lisice.
Neću da sam stegnuta, neću da sam zarobljena.
Hoću da ležim na ovoj vodi, mirnom moru, kad pogledam levo - galeb sedi, kad pogledam desno - kamen i smilje, borovi i smokve, jedna zardjala kapija, zarasla u mirtu..
Onda gledam gore, to je prava pozicija za optimalno plutanje, i vidim oblake, nebo, boje, oblike.. Žmurim.. Dišem one mirise.. Obuzima me neki spokoj.. Ono.. Jebe mi se za sve..
Hoću da hodam po onim stazicama, popločanim iglicama, niz brdo, da se saginjem ispod grana masline, držeći se za tvoju ruku, hoću da se smejem, kad se naglo okreneš i zgrabiš me, šapućući tekst nove pesme..
Hoću da te gnjavim pričama i pitanjima o kapiji, čija je, ko je tu živeo, da li nar i limuni, pamte suze ili poljupce, i da te molim da joj napišeš pesmu..
" Da napišem pesmu kapiji?"
" Da, da.. Ali da bude Kapija... Znaš sa velikim k"
" Sa velikim K?? I zašto te sad ne bih odvukao za kosu iza Kapije?"
Hoću da vrištim od sreće i plešem uz tvoju muziku i kad počne da sviće.. I da te ne vidim kad mi namigneš jer sam u zanosu, sve dok ne dodješ i ne nasloniš se na stub, tik ispred mene,a ja te povučem sebi, i onda plešemo, zajedno, prljavo.. Prljavooo..
Hoću da budem slobodna i da te volim isto koliko i život.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
