Memento!

22 Maj, 2018

NIJE SMRT SVE ŠTO KAŽU

— Autor vida @ 15:44

 

NIJE SMRT KAD UMREŠ – SMRT JE KAD SI ŽIV,A NE ŽIVIŠ

 

 

 

Nije mi se srušio svet, kada su mi, pre tri godine, saopštili dijagnozu.

Zapravo, to se nije ni desilo. Posmatrala sam lice doktorke, koja je radila ultrazvučni pregled,  -  izraz njenog lica, koji se, u trenutku, izobličio,rekao mi je sve. Onda sam otšla kod druge doktorke, koja je rekla: “ Imaćeš hemioterapije “, sa istom lakoćom, kao da sam došla da ubrizgam neki botoks u sebe, a onda je, naslućujući, koga bih od njenih pacijenata, mogla da poznajem, počela da mi prepričava detalje njihovih bolesti..Još uvek šokirana činjenicom da se u moj život uvukla ta zlokobna reč – hemioterapija; sa očima punim suza,gledala sam je u neverici; a onda me je izvukla za ruku I povela u drugu ordinaciju, da upoznam doktora koji će me operisati, a koji je, kako je rekla, mnogo dobar frajer.

Što je za mene, u tom trenutku, bilo od presudnog značaja. Jer,valjda, nije svejedno, da li će dobar ili loš frajer da te iskasapi.

Jel to neka karma?

Ja sam,naravno, I kod njega u ordinaciji, nastavila da cmizdrim, što je, pokazalo se, bilo sasvim neumesno, s moje strane, jer je on, I bez mene, imao težak dan, devojke I mladje od mene sa isto  teškim dijagnozama, pa sam,postidjena, obrisala nos I otišla kući.

Onda je usledila zvanična procedura, konzilijum – dugačak red, izbezumljeni ljudi, lica stegnuta u grč straha, jedno jedinstvo beznadja,isto za sve, bez obzira na pol, godine, materijalni status, rasu, struku..

Onda udješ, skineš se, a doktori sede, kao komisija u Flešdensu, samo što ti ne plešeš, nego stojiš ukočen od straha, neprijatnosti I posramljenosti, jer su oni u fazonu neke porote, promrmljaju nešto kao: “Šta ste čekali do sad?”, lupe o sto onom drvenom budžom I onda jedan od njih kaže :”Sumnjamo da imate rak”, a onda se ugrize za jezik, podseti kako su ga učili, pa se brzo ispravi: “ Zapravo, SIGURNI SMO DA IMATE RAK”.

I odalame ti presudu.

A da te, pre toga, čak, ni ne ponude da se zakuneš nad Biblijom, da stvarno nisi kriv.

Dakle,

 trajanje vremena provedenog na konzilijumu: max 5 min           

dužina predigre: 1 sekund

dobijena pažnja: 2 sekunde

razmenjivanje nepotrebnih informacija: 0

dobijanje, meni potrebnih informacija: 0

 

od prilike, kao seks u avionu. Sa potpunim strancem. Čim ste počeli da očijukate, kraj se dao naslutiti..pitaš se što si uopšte tu,sve vice Neeee, ovo nije moj život..ali te pale te S/M fore..ko ga jebe, misliš, kratak je let…ali let je, jbg, shvataš tek kasnije, za Australiju.

I, TEK JE POČEO.

 

Niko ti ništa ne govori, to je jedina konstanta tokom trajanja lečenja. Eventulno, koliko lose su prognoze, reći će ti, u prolazu, na hodniku, ili kao adut, da bi prihvatio eksperimentalno lečenje, jer, šta možeš da izgubiš-po njima, dani su ti I tako I tako odbrojani. OK, rekla sam ja, kada su meni ponudili, ako je tako, onda možemo 50%-50%?

od studije?

ne?

onda ništa..

 

 

 

Ali, kako reći nekome da si bolestan?

Nekome, ko ti znači, ko ti je drag, rodbini,prijateljima,kolegama..

Prosto te je sramota. Bolestan si, I stidiš se što jesi.

Gledaju te sažaljivo, dok broje koliko bi, iz iskustva njihove babe, mogao da poživiš.

Naširoko se nude u pomoć. Pominju davanje krvi, slanje sveže ubranih divljih borovnica iz Švedske, izjavljuju ljubav,valjda misleći – gotova je – sad mogu sve da priznam..nude brak, misleći da bolest podrazumeva I gubitak zdravog razuma..prijateljice žure da ti kažu da njhov tata proizvodi med..telefoni zvone…a ti nikome nisi ni stigao da kažeš.

 

I nekako se sve tu I završi. Na rečima, veeeelikim rečima.

U poštansko sanduče, I dalje ti redvno stižu računi, tu milosti nema…ali borovnicama, medu..ni traga ni glasa. Jedina krv koju vidjaš, je tvoja.

 

Kasnije, kada počneš sa terapijama, medijima raspomamljenu senzacionalističku glad svojih prijatelja počneš da hraniš ti. Koliko god se trudio da predahneš, oni te neprestano pitaju da li ti je opala kosa, da li povraćaš, koje si boje..i onda..u nekom paparazzo tripu, grebu ti po vratima, presreću te po ulici, zovu druge da saznaju ono što ti ne želiš da im kažeš, ali oni žele da čuju..

Jbg, sada je parvo vreme da sve tvoje ružne drugarice likuju što nisu samo one ružne, frajeri koje nikad nisi htela, sad mogu slobodno da prestanu da ti se javljaju na ulici, odjednom si im neinteresantna..

Nosiš periku, ili maramu,iako jedva dišeš, jedva hodaš I jedva si živ, ipak se maskiraš..da se okolina ne potresa..Zašto pobogu??? Zašto deca imaju perike??Jer je nama strašno da ih gledamo?

Decu, koja se leče? Ljude, koji se leče?

Nastupa vreme velikog čišćenja. Života. To što povraćate od terapije je ništa u odnosu na gorčinu koju ćete povratiti,kad shvatite koga ste sve smatrali prijateljima. Ali to je neminovno. Naravno, ukoliko ste odlučili da živite. Ukoliko niste, na šta, takodje, imate pravo, nastavite da se svima ljubazno javljate na telefon, odgovarate na pitanja, koja se, sebi, ne usudjuješ da postavis, činite sve ono što drugi misle da bi trebalo, ne slušajte sebe, ni slučajno – ne slušajte sebe..

Ne, nisu vam prijatelji ti što palamude pred drugima da jesu, i da brinu za vas, oni samo koriste vašu situaciju za samoproklamovanje. O da. Ima tako puno ljudi koji se furaju na humanost.

Kratko uputstvo za sve brižne: komšije,prijatelje,rodbinu, kolege..

 Ako nekome želiš da pomogneš, prvo, ispoštuj njegove želje, ako neko ne želi da ga zovete, nemojte. Javiće se kad bude spreman. Ili neće. Ali pustite neka on odluči. U današnje vreme slanje jednog meila ili sms-a ne košta ništa i ne oduzima vreme, napišite svom prijatelju u nevolji, da ste tu, za njega, i pustite ga da odluči o daljoj komunikaciji. Da, možete, kao kolektiv, firma,pojedinac,poznanik, poslati cveće sa porukom – ja sam to puno puta radila, i uvek je to ljude dirnulo. Ali mi, ipak, kada sam se našla u istoj situaciji, nisu uzvratili.

Ne buljite u ljude na ulici. Da, nemaju: kosu, obrve, trepavice, nogu, ruku,sisu.. Ne buljite.

Ne komentarišite izgled, stanje, ne zapitkujte, ne zalećite se na decu koja nose hirurške mase da zaštite imunološki sistem, i ne navaljujte da ih ljubite – ODJEBITE – niste važni vi!

Nije važno da svi na ulici vide vašu zabrinutu facu.

Ne prepričavajte.

Ako nekome možeš da pomogneš, pomozi mu.

Ljude valjda pali humanost samo kad je za javnost. Ostalo se ne važi.

Ne gurajte nos tamo gde mu nije mesto. Nikada nikome nećete pomoći tako što ćete živeti tudje živote. Mi, sa dijagnozom, borimo se za život, sa svojim strahovima i panikom, sa svojim demonima. Vi, bez dijagnoze, pogledajte se u ogledalo, zavirite u svoj život, znam, treba imati muda za to..lakše je ovako..ali ne vodi nikuda..

Nisam nikad živela tudje živote, živim svoj, kakav god da je, živim ga hrabro i nije mi žao ni jednog trenutka.

Do Australije ovaj seks možda preraste u ozbiljnu vezu, a to već sluti na brak.

 

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me