SRPSKA POSLA, DA NE KAŽEM - POSAO U SRBIJI
I tako.
Nakon što sam se, posle prvog ciklusa hemio, pridigla, dobila sam poziv od jedne velike, strane osiguravajuće kuće za posao.
Bila sam u fazonu, neću, al jbt od čega ću da živim ako ne umrem?!
Zajebano.
I, obučem ja ponovo onu sektašku garderobu, sve ono high class, d&g sat, kavali kaput, tosca torba, i hodam ka onoj tadžmahal zgradi, a ta zgrada, misle svi, oda je ljubavi, jeste, kurac, grobnica je, i osećam da se gušim u toj odeći, steže bre sve..
Povraća mi se i ne znam zašto to radim sebi.
Ali, radim.
Imam ja sve te kurčeve diplome, sertifikat, oksforde, licence, pičke materine, menadžersko iskustvo i baze klijenata.
Dočekuju me dva klinca, poluidiota, što ti dodje jedan ceo. Idiot.
Odmeravaju me.
U meni još kuva ona hemija. Ključa.
U nekom trenutku, jedan se naginje ka meni, kao, značajno, oslanja ruku na sto da mu se vidi ona neka satčina, i kaže mi : "Ja bih baš voleo da saradjujem sa Vama"
Ja gledam u prozor, u stvari je cela zgrada prozor, sedimo u staklu, sve je tako fensi i do jaja, mislim se, koji ovo beše sprat, u meni se odvija monolog - Slušaj slinavi džiberčiću, imam podebeli medicinski dosije, malo je i preterano, da izvineš, velik, a onaj policijski mislim da još uvek nemam, mada ne bih mogla da se zakunem, s obzirom na genetski kriminalnu pripadnost, a i sporadično briljantan odabir društva, inače bih te rado sad zviznula pesnicom u glavu.
Umesto toga, ustajem i kažem: " Šteta, ja sa tobom ne bih".
I čim zakoračim iz zgrade, uronim u vazduh, otkopčavam sako, setim se kako u trenutku dok padam u trans straha, zbog dijagnoze kancera, zovem svoju direktorku, koja vadi žvaku iz usta samo kad se sagne nekom matorcu da popuši, i kažem joj, na bolovanju sam, daj mi vremena, a onda racionalizacije mreže radi, a ne radi neke moje greške u radu, daj mi taj otkaz, samo mi daj vremena da se sad saberem, a ona mi, onako žvaćući orbit spermint, kaže : "E jebi ga, sad je gotovo, al javi se kad ozdraviš"
U sledećoj sceni pakujem sve te idiotizme od sukanja, košuljica, štikli.. U kutije.
Što me podseti..
Slušam ovih "blagdanskih dana" kada se, u svima, naprasno budi ljubav, i svi isijavaju varnice ljubavi kao u spotu Keti Peri, kako su u Zagrebu, osmislili reviju nekih modnih dizajnera, čije će modele nositi neke influenserke i serke, općenito, posebice one iz kabineta gradonačelnikovskog, a zašto?
Da bi u duhu darivanja, brige za bližnje i opšte euforije humanosti, koja nas obuzima sa prvom novogodišnjom reklamom za koka kolu, i sezonski, s njom i svrši, sve te haljine modnih dizajnera, darivali, baš njima, kojima je to sada sve što im je potrebno-ženama u sigurnim kućama.
Tako da, evo, izvinjavam se, nisu samo srpska posla, ceo svet je otišao u kurac. I to neki, koji nije video reklamu za afričku šljivu.
