DE SOL
De Sol
Vidjamo se, pričamo.
On, naslonjen u ligenštul, bos, pije pivo i čita. Ja, zarobljenog pogleda u neku penu od oblaka.
Tako je to išlo.
Leškarili bi na ligenštulima, svako za svojim stolom, ja bih pisala, on držao slušalice na ušima
Ispijali pića, povremeno bi se nečemu, ili nekome u isti glas nasmejali, onda bi se pogledali, a osmesi bi nam i dalje titrali na licima, pod onim blagim, kasno popodnevnim suncem.
I onda su se osmesi spojili u jedan glasan smeh kojim smo, kao začinom kad pospeš dobru hranu, završavali svoje razgovore.
Gledala bih ga ispod trepavica, šepureći se svojom lepotom, zaljubljena u sebe, konačno, a on bi samo izvio glavu ka meni, kao da gleda dete, i namignuo.
Kad mi se ide - pušta me da odem.
Kad se vratim, samo se zavalim pored njega, dignem noge na sto, a on me zagrli.
Kad pravi muziku, tek kad oblikuje pesmu, da mi je na slušanje. Ja onda, čitavo popodne, ležim u ljuljašci i slušam.. Osluškujem..i zaljubljujem se u njega sve više.
Jedna letnja, mirisna noć, muzika; zvezde koje padaju i tišina, kojom se, povremeno, muzika prekida, ispunjena zrikanjem zrikavaca i kreketanjem žaba.
Ja, u svom elementu, smejem se, plešem i nemam pojma da postoji iko drugi na ovom svetu.
Uživam.
A onda mi se pogled, naglo, zaustavi na njegovim očima, iz nekog mraka, i njegovom Pogledu, zakovanom u moje oči. Na tren se gledamo tako, netremice, pa ja spustim pogled, kao postidjena, a obrazi mi bride, i kad sasvim spustim kapke i samo sam muzika, i dalje vidim samo njegove oči, gledaju mene.
Provirim na jedno oko, i kad te ugledam pred sobom, brzo zažmurim, i smejem se, kao dete, a ti mi se približavaš... Osećam tvoje usne.. I...drhtim..ovlaš, tek..dodiruju moje obrve.. Krajeve kapaka.. Pa me grliš. Naslanjam se na tebe.. Radim ono što nikad nisam.. Podižem glavu ka tebi i ljubim te,a ti me stežeš uz sebe zagnjuren u moju kosu.
Ležala sam danas, uživala sam, opružena na zidiću, smejući se boji kojom sam obojila svoje nokte i dugim preplanulim nogama, a onda sam se zagledala u more, u mir kojim je bljeskalo, i škiljila lenjo kroz poluspuštene kapke, i bila u polusnu, kad sam se okrenula i ugledala te, kako sediš podignutih nogu, i u zubima držiš grančicu masline, prsti bosih nogu su nam se dodirivali, opet si izvio glavu ka meni i namignuo, a ja sam se osmehnula i okrenula ka moru, mirna jer si tu i jer me voliš i znala sam da nikada nikoga nisam volela kao tebe.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
